Udruženje Roditelji predstavilo je na završnoj konferenciji projekta Smart Start rezultate socijalnog preduzeća Kreativa Lab i Cik Cak šnajderaja.
Na završnom skupu je ocijenjeno da socijalno preduzetništvo predstavlja odličan osnov za razvoj dobre ekonomije, koja prati standarde Evropske unije, kada je u pitanju rješavanje društvenih i socijalnih problema, I da bi njegovu definiciju trebalo uvrstiti u Nacrt zakona o privrednim društvima.
Projekat Smart Start “Održivi uticaj organizacija civilnog društva kroz socijalno preduzetništvo i inovacije u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Srbiji i Turskoj", organizovao je Institut za preduzetništvo i ekonomski razvoj (IPER).
Predstavnica IPER-a, Biljana Sekulić, kazala je da je u toku njegove implementacije bilo dosta izazova, uzimajući u vidu činjenicu da ne postoji zakonski okvir kojim je regulisano socijalno preduzetništvo.
„Projekat je imao zadatak da kreira povoljan ambijent za socijalna preduzeća, da jača njihovu dugoročnu održivost, kroz šeme grantova, da podstakne na umrežavanje i razmjenu znanja i iskustva, da promoviše i ujedini dobre prakse iz regiona“, navela je Sekulić.
Prva aktivnost IPER-a je bila javni poziv organizacijama da se pridruže ako žele da razvijaju socijalna preduzeća. Prihvaćena je 51 aplikacija, od kojih je 49 ušlo u uži krug, a nakon toga je definisana 20 koje su postale dio Smart Start programa edukacije.
„20 organizacija je ušlo u proces treninga i razvoj biznis plana, pet je odustalo u toku izrade, 15 je apliciralo za grant šeme uz biznis plan. Pet nezavisnih evaluatora je bilo angažovano za procjenu biznis planova, uključujući i finansijske institucije“, navela je Sekulić.
Sekulić je ocijenila da organizacije civilnog društva mogu da budu sjajni inkubatori socijalnog preduzentništva.
„U okviru projekta smo naučili da je neophodno da im se pruži podrška kako finansijska, tako i podrška u pogledu izgradnje kapaciteta i mentorstvo. Socijalno preduzetništvo predstavlja odličan osnov za razvoj dobre ekonomije, koja prati standarde Evropske unije, kada je u pitanju rješavanje društvenih i socijalnih problema“, navela je Sekulić.
Ona smatra da rješavanje društvenih i socijalnih problema može da krene od organizacija civilnog duštva, ocjenjujući da je potrebno osigurati da civilni sektor ima okvir u kojem može da djeluje.
„Neophodan je adekvatan pravni okvir za socijalna preduzeća, start up fondovi i obrtni fondovi, savjetovanje i metorstvo, kreiranje pozitivnog odnosa prema socijalnim preduzećima, kontinuiran razvoj znanja i vještina, kao i promocija dobrih praksi i sličnih priča“, navela je Sekulić
Predstavnik Montenegro biznis alijanse, Milan Dragić, kazao je da socijalno preduzetništvo u Crnoj Gori još nije prepoznato kao poseban oblik djelovanja, odnosno oblik privredne djelatnosti.
„Samim tim, nije direktno prepoznato ni u važećim propisima. Jedan od osnovnih preduslova za razvoj bilo kog oblika duštvenog preduzetništva i uopšte preduzetništva je njegovo prepoznavanje i definisanje u postojećem podsticajnom regulatornom okviru, koji omogućava i podržava njegov rad“, naveo je Dragić.
On je ocijenio da institucionalni okvir za socijalno preduzetništvo ima slične nedostatke kao i regulatorni.
„U Crnoj Gori ne postoji nijedan državni organ koji je direktno nadležan za ovu oblast. Postojeće nadležnosti državnih organa odnose se na druge oblasti koje u određenoj mjeri dotiču i socijalno preduzetništvo. Naša obaveza je da se ovakvo stanje što prije promijeni“, poručio je Dragić.
Pozvao je nadležne institucije da uključe definiciju socijalnog preduzeća u nacrt zakona o privrednim društvima, s obzirom da još uvijek nije donešen taj akt.
Lejla Abdić, predstavnica Udruženja Roditelji, koje je dobitnik granta u okviru Smart Start projekta, objasnila je da su u toj organizaciji bili u dilemi da li da preko nevladine organizacije rade komercijalne aktivnosti, ili da osnuju DOO.
„Zaključili smo da NVO treba da ostane neprofitan, pa smo se odlučili na korak da osnujemo DOO. Tako je nastala Kreativa Lab – naše socijalno preduzeće. Komercializovali smo sajt roditelji.me, radimo event menadžment i pokrenuli Cik Cak šnajderaj“, navela je Abdić.
Ona je pojasnila da su, u okviru Smart Starta, obnovili radionicu, dobili dvije nove industrijske mašine, i aktivno pokrenuli proizvodnju platnenih igračaka za djecu.
„Brendirali smo Cik Cak šnajderaj, imamo svoj sajt, dobili smo sertifikat od Instituta za javno zdravlje i od Ekotoksikološkog centra. Trenutno smo u fazi aktivne prodaje. Nismo sigurni da li će Cik Cak šnajderaj da nam donese profit, ali je to nešto čega želimo da se držimo do kraja“, istakla je Abdić.
Na kraju događaja su dodijeljene zahvalice predstavnicima institucija, organizacija i mentorima koji su učestvovali u projektu.
